Place de la Riponne: питања која покрећу деца и млади

Овај чланак обухвата кључне теме које се понављају, а које су се појавиле током радионица и шетњи са децом и младима у области Place de la Riponne. Теме су организоване по темама како би се пручио преглед тога како их тренутно доживљавају млади.

Границе и подне облоге

Деца често доживљавају површине пода као просторне границе. Упркос одређеној једноликости поплочице, северна страна Place de la Riponne граничи се са путем. Ла Гренет и паркинг стога се не сматрају делом трга (за више информација о Ла Гренету погледајте чланак "L'entre-deux"). На југу трга, врста поплочања не увек јасно дефинише где се трг завршава, јер се његова употреба простире и изван њега. Присуство киоска (у коме се налазе улаз у метро и приступ паркингу) означава границу која раздваја простор између Арлодовог простора, поште и остатка Трга де ла Рипон.

Празно, а опет пространо: веома цењена флексибилност

Деца препознају Place de la Riponne јер је "увек празан". Ова особина се не сматра нужно негативном. Заправо, флексибилност овог простора свакодневно користе деца и млади који долазе на пијацу са својим породицама, играју фудбал недељом, учествују у догађајима, присуствују представи током Фестивала де ла Сите и тако даље.

Млади поздрављају долазак камиона са храном у јужни део трга. Сматрају да овај систем привремених објеката помаже да се трг мало оживи, а да истовремено не ограничава његову употребу захваљујући њиховој покретности. По њиховом мишљењу, флексибилан и покретан улични намештај учинио би трг Place de la Riponne живљим у свакодневном животу, а ипак би га оставио слободним за велике догађаје.

Суживот и суседство

Иако присуство "редовних посетилаца" на Place de la Riponne није занемарено, деци и младима је веома тешко да их именују и осећају се помало непријатно када о њима говоре. Међутим, чини се да их ова група људи не узнемирава. Иако их свакодневно избегавају, принцип дељења простора им се чини као кохерентан и пожељан циљ. За њих је очигледно да Трг де ла Рипон треба да буде јавни простор за све и да свако треба да може да пронађе своје место тамо.

Штавише, велика површина трга издваја га као значајну предност, омогућавајући да различите активности и различити корисници хармонично коегзистирају: људи могу да се друже без међусобног сметања.

Може се тражити и одређена синергија у коришћењу: игралиште, чак и без објеката посебно дизајнираних у ту сврху, смештено поред терасе кафића, клупе или киоска, више цене деца, која разумеју и корист коју ће из њега извући одрасли који их прате. У том смислу, црвени киоск у подножју степеница Мадлен је посебно важан и чини се да има посебан статус. Његово присуство значи да су степенице преуређене у седишта, а фонтана у простор за игру.

Фонтана

Фонтана се помиње као једна од знаменитости која симболизује Плас де Рипон. Присуство воде се цени из више разлога: естетских, еколошких (хлађење лети) или рекреативних. Међутим, чињеница да често није у функцији често је истицана у дискусијама. Када није у функцији, све што остаје је велики блок црног гранита који, с једне стране, може да послужи као седиште, али, с друге стране, представља зид у висини очију за најмлађу децу. Ова гранитска постаментна плоча присутна је на свим цртежима фонтане; она чини зид који се мора прескочити ако се жели играти водом.

Метро: оријентир

Присуство метроа ствара поток младих људи који пролазе кроз Place de la Riponne.

За млађе људе, који метро не користе често као средство свакодневног превоза, станица Рипон се више доживљава као капија ка остатку општине, него као прилика за становнике Лозане да дођу до активности у центру града. Уопштено говорећи, активности које се одвијају под земљом ретко се помињу и задржавају призвук мистерије.

Поред тога, упечатљива сигнализација за М2 означава трг Плас де ла Рипон. Она служи као оријентир за млађу децу и представља место окупљања за тинејџере.

Палата Румин / Палата Рипон

Због свог облика и велике величине, Пале де Румин је лако препознатљив. Ова икона зграда, чија је површина већа од површине катедрале, и импресивна је и упечатљива. За децу, она јасно симболизује Плас де ла Рипон, а понекад се чак назива и тим именом. Заправо, термин "Пала де Румин" веома мала деца ретко користе када говоре о "оној великој згради". Више воле да је зову Пала де ла Рипон, Музеј де ла Рипон или по именима музеја који се налазе у њој (Музеј ликовне уметности, Зоолошки музеј итд.).

Отворене степенице су саставни део трга, служећи као продужетак јавног простора. Без обзира да ли се користе као игралиште, место за седење и ужину, састајалиште или подијум за јавно говорење, оне су кључна карактеристика јавног простора на Ла Рипон.

Степенице се настављају унутра и млади их користе на сличан начин – ако не и још више – јер су грејане и, за разлику од локала где се служи алкохол, бесплатне су за коришћење и омогућавају приступ Wi-Fi-ју. Као резултат тога, јавни простори Пале де Румин и библиотеке постали су прави друштвени центри где се окупљају млади. Овај унутрашњи јавни пролаз је такође познат деци, која га користе да би стигли до трга из Сентије де Колмбе. Посебно уживају у боравку у топлини, међу меканим играчкама и ливеним декоративним мотивима.

Понекад као продужетак јавног простора, а понекад и као привилегована улазна тачка на трг, Пале де Румин се стопио са Плас де ла Рипон, од које је ипак углавном одвојен својим постољем. Он омогућава посетиоцима да истраже природну топографију брда све до Сите.

Пасерел, експеримент високог ризика

Задњи улаз у Пале де Румин, преко пешачког моста који повезује горњи спрат зграде са брдом Сите, омиљена је рута многих деце и младих. Деца га виде као ризичан пут јер је клизав и бучан, али и као изазов који се може превазићи и који пружа осећај личног задовољства када се пређе. Пре свега, ова пешачка веза је привлачна јер омогућава онима који успеју да је пређу да уђу кроз мала задња врата, која су у дечијој машти као тајна врата. На овај начин они стварају алтернативну руту за себе која прати Сентијер де Колмб, пролази кроз "природу" (травасти нагиб) и стиже до Плас де ла Рипон преласком преко пешачког моста и проласком кроз Пале.

Млади људи који користе овај пешачки мост су углавном ученици вишег разреда из Ситеа. Ова рута је веома погодна за оне који долазе са запада Лозане или користе метро. Приступ центру града обично је преко друге стране брда Сите, ка мосту Бесије и улици Сентрал. Такође цене ову руту због њених идиличних и природних карактеристика, остатака ископане падине.

Детаљи и симболи: алати маште

Деца цене унутрашњи архитектонски дизајн Палате, јер уочавају бројне детаље у лајснама и мозаицима, а млади цене структурни квалитет зграде и виде је као симбол њене вредности.

Споља, млађи људи добро познају два "лавска" споменика (сфинкс и грифон) која се налазе на врху стубова. Ове импресивне фигуре постале су симбол Пале де Румин и, у продужетку, чине саставни део имиджа Ла Рипон.

У приземљу, темељи Палате се састоје од дебелих зидова од тесаног камена. То су прави зидови, баш одговарајуће величине за децу! Опет их ти зидови импресионирају и фасцинирају. Својом живописnom маштом виде тамо врата као тајне пролазе.

На тргу, клешта уграђена у цемент поплочавања такође је извор прича, и овог пута подједнако за децу и тинејџере. Постоји мноштво легенди које објашњавају њихово присуство, а они брзо смишљају своја објашњења.

Уопштено говорећи, и у целом простору, архитектонске карактеристике су цењене од стране деце и младих. Оне омогућавају млађој деци да у оквиру тих простора створе свој сопствени имагинарни свет и да, на тај начин, преузму власништво над просторима које свакодневно користе и да их цене.

Питање простора у приземљу

Чини се да присуство подземне гараже не смета млађој публици; напротив, то значи да на тргу нема аутомобила и да је тако више простора посвећено пешацима (за разлику од Place du Tunnel). Ипак, старији становници добро знају да је тешко оживети трг ако су приземља заузета паркинг местима. Нису само аутомобили проблем на приземљу Трга де ла Рипон. Ово питање се поставља док је, са друге стране, приземље Пале де Румин остало неискоришћено.

С мало ироније, млади примећују да, иако око Трга Тунела постоји мноштво продавница које оживљавају овај крај, они практично немају где да седе напољу, и да је стога потенцијал јавног простора да буде животно средиште умањен.